Polomljeno srce

Polomljeno srce

Čućeš gromove tuge, neko tužno govori,
uzalud mu prošli dani, iza sebe gleda,
čovjek se od mnogo praštanja umori,
mladom čovjeku kosa brzo posta sijeda.

I traži hiljade razloga za opravdanje,
no, hiljadu takvih pronađe da porekne.
Dosta je svega! Čemu da se nastavi očajanje?!
Borba je život! Zašto da se poklekne?!

Bori se… I nađe se neko da ga slomi,
silno se zavoli, a voljeni ljubav ne uzvrati,
sa svakom tugom pomalo se srca odlomi.
Cijeli život učiš svoje srce sastavljati!

Suzana Teofilović