Čekam te kao uvek

ČEKAM TE KAO UVEK…

Čekam te kao i uvek
Puna čežnje, nadanja i strepnje ,
Čekam na istoj onoj obali 
koja duše zna da spaja,
Čekam novi susret
tajne koje stvaraju pometnje
Da nit života povežem
I spojim dva kraja…
Čekam,
I u tom čekanju pokušavam
da obuzdam strpljenje,
želju koja se telom širi,
tada me obično obuzima neobično ushićenje
iz stvarnosti sitnica prene
baš u momentu
kada se sunce sa oblakom miri…
Čekam tvoj dodir,
Onaj blaženi osmeh koji se prosipa licem
Od kog stvarnost postaje posebno lepa,
Nadahnuta sam kao leptir,
smišljam smicalice
očarana vragolijama, u meni skrivenog, deteta.
Čekam te na starom mestu
Samo da osetim mekoću tvoje duše,
Da odolim starim navikama, uobičajenom gestu
Dok me nestrpljivi uzdasi guše…
Čekam…, u susret da ti hrlim 
Samo da se nagledam tvoje pojave plave,
Čekam …, samo da te snažno zagrlim
I saznam tajnu,
zašto te ne mogu izbiti iz glave…

Šolkotović Snežana