Naberi mi stručak bosilja
pa mi ga u kosu zadeni,
njega volim više od sveg bilja
svojim me mirisom mami i pleni.
Pa me onda privi na čvrste grudi
onako nežno, ko malo dete,
dok zora u svitanju dangubi
a ptice u čežnji iz gnezda lete.
Šapni mi tiho, najtiše
kako se ljubav sa suncem rađa,
a bosiljak u kosi nek zamiriše
dok se vetar sa pčelom livadom svađa.
Pusti me da me čarolija prirode
u strasti, čežnjom osvoji,
oni koji vole, ljubavi se ne stide
ona čovekovu stvarnost lepotom boji...
Naberi mi stručak bosilja
nek mojom dušom zamiriše,
i onda kada si daleko od mene hiljadu milja
ono će jedino znati
zašto moja duša za tobom uzdiše...
Ostavi mi na jastuku stručak bosilja
trag jutra koji na istoku izranja
tek da shvatim da je tren sa tobom zbilja
a ne samo san koji devojačko srce sanja...
onako nežno, ko malo dete,
dok zora u svitanju dangubi
a ptice u čežnji iz gnezda lete.
Šapni mi tiho, najtiše
kako se ljubav sa suncem rađa,
a bosiljak u kosi nek zamiriše
dok se vetar sa pčelom livadom svađa.
Pusti me da me čarolija prirode
u strasti, čežnjom osvoji,
oni koji vole, ljubavi se ne stide
ona čovekovu stvarnost lepotom boji...
Naberi mi stručak bosilja
nek mojom dušom zamiriše,
i onda kada si daleko od mene hiljadu milja
ono će jedino znati
zašto moja duša za tobom uzdiše...
Ostavi mi na jastuku stručak bosilja
trag jutra koji na istoku izranja
tek da shvatim da je tren sa tobom zbilja
a ne samo san koji devojačko srce sanja...
Šolkotović Snežana
Nema komentara:
Objavi komentar