LUDAK KOJI JE POKRAO BOGA

U senci grimiznog oblaka

Samo nekoliko stopa
Daleko od stvarnosti
Sedeo je Pevač

Njegova pesma bila je
Pesma svih pesama
Njegov glas je bio vesnik
I moltva i poziv
I vapaj i jecaj i usklik

Pevao je za mrtve
Za žive
Za nerođene
I za one
Koji nikad neće biti rođeni

Reči su bile nerazumljive
Melodija nepoznata
Sklop Pesme jedinstven
Opčinjavajuće neprekidan
Gotovo neizdrživo bolan
A isto toliko radostan

Bila je to Božanska pesma

Pevač nije bio Bog
Niti je imao Božansku moć

Bio je to samo
Ubogi ludak
Koji je jednom
Tako reći slučajno
A sasvim sigurno
Ne svojom voljom
Pokrao Boga

Milen Šelmić