samo smo "mi" imali kosu boje meda
prirodne,čiste,mekane,svilene duše i srca
trčkarali smo kao tvoje pčelice s kraja na kraj"ognjišta"
godinama sam volela ljubavlju raditi,graditi
odjednom kao da sam dušom tamo zauvek umrla
prestala snove nezamislive,a tako lako ostvarljive ,sanjati
ne,ne moram ih ostvariti,noseći vas na dlanu
pokorna svakom jutru i danu
sve je prohujalo sa vihorom predivnog brda
ostala je samo u glavi prazna vijuga
u duši bol i tuga koja se ponekad i sa radošću promrda
Nema komentara:
Objavi komentar