Nekad me obuzme čudan nemir

Nekad me obuzme čudan nemir

Nekad me obuzme čudan nemir
I srce zakuca jače,
Da li to jesen tako pokazuje svoj hir
Meni se sa kišama plače.
Nekada me zaglušuje tišina
Prene skoro nečujni šumor lišća,
Koliko li tajni priroda ima,
Kad svako traži toplinu ognjišta...
Uzdah se otima iz grudi
Neki oproštaj kao da traži,
Gde li žure svi ti ljudi
Isti put prelaze u agoniji i laži....
Ptice su se davno sakrile negde,
Snivaju neki svoj davni san
Zaspale su i vredne pčele
Sa zalaskom ...,
Sa kojim nestaje još jedan dan....
Nekad me obuzima čudan nemir
Neke brojke i imena,
Odavno je sa cveta otprhnuo leptir
kao da se čeka na bolja vremena.
Nije više ništa isto
Svako traži neko odgovor na pitanje,
Ni nebo više nije tako plavo, bistro
Oblaci se natušili
Pošli su u skitanje...
Nekad me obuzima čudan nemir
I srce zakuca jače,
Da li to jesen tako pokazuje svoj hir
Ili žalim za onim trenucima što prolaze
A mnogo mi znače...


Šolkotović Snežana