Kisno vece, neprolazna lepota, kao da neko svira melodiju koju svi znaju. U ovakvim trenucima shvatim koliko sam samo puta umro i rodio se ponovo, nema broja, kao beskonacnost reinkarnacije u stvarnom svetu. Pre dve godine u ovo vreme sam imao nekoga, jako dugo. To je onaj osecaj kad sve izgleda kao san, pomislis da je to ustvari to, ono sto si kao klinac zamisljao i ono sto sada kada si odrastao zelis. Ali kao ni ostale dobre stvari u tom trenutku ne vidis, neko te trpi i postuje kao da si toj osobi jedini na svetu, i za trenutak sve nestane kao sto dan nestane kada nastupi mrak. Cemu nas uce svi ti ljudi koji nam se usunjaju u zivot, ostanu par trenutaka i onda se isto tako neprimetno isunjaju, ostavljaju samo trag tisine i lepih prica iza. Sta li smo im mi znacili, sta ih naucili, sta je njima ostalo od svega toga, e to bi voleo da znam, to je cini mi se vredna stvar. KRAJ
Anonimni autor
Nema komentara:
Objavi komentar