Oluja
Olujni
oblaci,sporim i nespretnim pokretima,kao da su ispustili šal protkan crnim i
sivim šarama i prekrili ovaj grad. Svojim prisustvom on nežno golica i
iritira... A svojim ponašanjem kao da izaziva i traži odgovor od velikog
planinskog masiva... Iznenada,prasnu grom iz neba,kao opomena . Ta svetlucava
linija na tren je pomirila zaraćene strane. Nebo i dugačak planinski venac, na
jedan mali sekund, bili su kao jedno... Konačno je došlo zatišje.. Kroz doline
planina širila se tišina,A sa neba je poput magije nestao crni plašt.. Nebo i
planine se gledaju,i šalju jedno drugom naizmenične zrake meseca i sunca. I
konačno među njima je zavladao mir. Uklonjen je šal mržnje,A na njegovo mesto
došla je slatka ešarpa žute boje koja je opet unela svetlost u duboke i zabačene
šume tog beskrajnog zelenila.
Dunja Vuković
Nema komentara:
Objavi komentar